Vojska usameta b. zejda
VOJSKA USAMETA B. ZEJDA
Nakon hadždža, preostale dane Resulullah, sallallahu ‘alejhi wesellem, provodi u Medini, a četvrtog safera jedanaeste godine po h?džri priprema vojsku pod vodstvom Usameta b. Zejda. Naredio mu je da se uputi u područje Jordana, u mjesto El-Belka’, mjesto pogibije njegova oca Zejd b. Harisa.
U toj vojsci su bili stariji ashabi poput Ebu-Bekra, Omera, Ebu-Ubejde, Sa’da b. Vekkasa, a Usame nije imao ni osamnaest godina. Ova vojska je izišla iz Medine, a Poslanikovo zdravlje se pogoršalo. U predgrađu Medine su čekali Allahovu odredbu po tome. Iz samog izbora Usame za vojskovođu vidimo mudrost islama u tome, što nam ukazuje da islam ne cijeni prednost čovjeka nad čovjekom osim po djelima. Usame je bio mlad i sin nekadašnjeg roba. Sve to nije omelo Poslanika od njegove odluke da ga učini emirom svim ashabima. Islam dokida džahilijetske odredbe po kojima su se ljudi vrijednovali. Usame je imao odlike koje su ga učinile emirom i muslimani se moraju pokoravati. Zbog toga, prvo što radi Ebu-Bekr kao halifa je slanje vojske u pohod na čelu sa Usametom. Na tom putu je Usame jahao, a Ebu-Bekr pješačio, pa je rekao Usame: “O halifa Resulullaha, ili ćeš ti uzjahati ili ću ja sjahati?“ Rekao mu je: “Tako mi Allaha, nećeš sjahati, niti ću ja uzjahati, zašto da ne uprašim svoje noge jedan sahat na Allahovu putu?“ Usame se vratio iz tog pohoda kao pobjednik, a sami pohod je bio od velike koristi muslimanima.
Poslanik se razbolio pred kraj mjeseca safera, a kada nije mogao izaći da predvodi džemat rekao je: “Naredite Ebu-Bekru da predvodi ljude u namazu.“
Allahova odredba za sve Njegove robove je:
“Ti ćeš, uistinu, umrijeti, a i oni će, uistinu, umrijeti.“ (Ez-Zumer:30)
Resulullah, sallallahu ‘alejhi wesellem, je preselio na ahiret u ponedjeljak, dvanaestog rebi’ulevvela jedanaeste godine po h?džri.
Kada su muslimani saznali za Poslanikovu smrt mnogo su se ožalostili. Tada je ustao Ebu-Bekr i obratio se ljudima: “O ljudi, ko je obožavao Muhammeda, Muhammed je umro, a ko je obožavao Allaha, pa Allah je živ i On ne umire. Zatim im je proučio ajet: “Muhammed je samo poslanik, a i prije njega je bilo poslanika. Ako bi on umro ili ubijen bio, zar bi ste se svojim stopama vratili? Onaj ko se svojim stopama vrati neće nimalo Allahu nauditi, a Allah će zahvalne sigurno nagraditi.“ (Ali Imran:144)
Njegov govor je smirio ljude koji su se razišli govoreći: “Innâ lillâhi ve innâ ilejhi râdži’?n” (Uistinu, mi pripadamo Allahu i Njemu se vraćamo)
Poslanik je ukopan u Aišinoj sobi u srijedu, četrnaestog rebi’ulevvela. Prenosioci sire su se složili da je Resulullah, sallallahu ‘alejhi wesellem, umro u šezdeset i trećoj godini.
